Trezorski zapisi Republike Srbije

Trezorski zapisi Republike Srbije su kratkoročne hartije od vrednosti sa dospećem od 91-og dana. Njihova primarna prodaja se vrši preko platforme Centralnog Registra u vidu aukcije na vanberzanskom tržištu. Na aukciji mogu učestvovati samo članovi Centralnog Registra, banke i brokeri, a sva fizička i pravna lica koja su zainteresovana za kupovinu državnih zapisa to mogu učiniti preko tih članova.

Ministarstvo finansija Republike Srbije upućuje javni poziv svim zainteresovanim investitorima u trezorske zapise, koji sadrži informacije o obimu emisije, datumu održavanja aukcije, datumu dospeća i svim osnovnim informacijama o emisiji, kao i samom postupku aukcije.

Razmatranje ponude se vrši na osnovu diskontovane cene koju ponuda sadrži, a koja se računa na godišnjem nivou po sledećoj formuli:

Diskontovana cena = nominalna vrednost / 1+ (diskontna stopa*broj dana/360)

Redosled po kojem se ponude razmatraju i prihvataju se bazira na diskontovanoj ceni, počev od najviših ka najnižim datim diskontovanim cenama. Ukoliko je dato više ponuda sa istom cenom, a obim emisije je manji od ukupnog iznosa ponuda sa istom cenom, ponude se ispunjavaju srazmerno učešću tih ponuda u ukupnom obimu emisije.

Razlozi emitovanja državnih zapisa su brojni. Na prvom mestu oni se emituju za finansiranje republičkog budžeta. Trezorski zapisi će konačno razdvojiti fiskalnu i monetarnu politiku, a država se više neće zaduživati kod Narodne banke Srbije, već će za finansiranje koristiti mnogo bolji izvor: samo tržište.

Narodna banka Srbije će, sa druge strane, imati mnogo efikasniji instrument za sprovođenje monetarne politike: kupovinu i prodaju državnih zapisa.

U svakodnevnim transakcijama na me?ubankarskom tržištu, trezorski zapisi mogu služiti kao zaloga. Ova činjenica može biti od velikog značaja za razvoj tržišta novca, koje će ponuditi bankarskom sektoru jedan likvidan finansijski instrument i neke finansijske derivate.

Možda najznačajnija implikacija uvođenja državnih zapisa je tržišno utvr?ivanje diskontovane cene trezorskih zapisa, a samim tim i referentnu kamatnu stopu koje će tržište koristiti za određivanje vrednosti kapitala, a banke za davanje kredita svojim klijentima.

Takođe, emitovanjem trezorskih zapisa država će moći da efikasno upravlja svojim finansijama.

Iskustvo drugih zemalja u tranziciji, koje kao i Srbija, nisu imale razvijeno tržište novca, je pokazalo da je emitovanje državnih zapisa najbolji način za izgradnju i razvoj infrastrukture ovog tržišta. Sa razvojem tržišta državnih zapisa, poverenje domaćih i stranih investitora u državu će se povećati.